Lek za tip 1 dijabetesa na dohvat ruke nakon otkrića koje bi moglo da znači kraj upotrebi insulina za milione ljudi.
Ljudske matične ćelije su pretvorene u zrele Beta ćelije, koje proizvode hormon insulina u pankreasu. Otkriće vezano za tip 1 dijabetesa, koji pogađa značajan broj dece i odraslih u svetu, je rezultat studije koja je pokazala da je moguće napraviti ogromne količine ćelija koje proizvode insulin, a služe za transplantaciju kod pacijenata.
Naučnici su po prvi put uspeli da naprave stotine miliona ćelija zrelog humanog pankreasa kako bi učinili lečenje dijabetičnih miševa uspešnim tokom dugog vremenskog perioda. Istraživači veruju da bi klinička ispitivanja na ljudima mogla početi u roku od nekoliko godina sa potkožnim implantatima dugog veka trajanja, pored kojih bi injekcije - dnevne doze insulina bile suvišne.
Matične ćelije su pretvorene u zrele „beta“ ćelije koje proizvode hormon insulina u pankreasu, koristeći koktel od 11 hemijskih faktora rasta. Osobama sa dijabetesom tipa 1 nedostaju beta ćelije, jer ih uništava njihov imuni sistem.
Naučnici sa Harvard Univerziteta u Kembridžu, Masačusets, koji je sproveo istraživanje, rekli su da bi trebalo da bude moguće da se proizvede „promenljiva“ količina beta ćelija pankreasa iz matičnih ćelija u industrijskom bioreaktoru. Te beta ćelije bi se zatim presadile unutar implanta kod pacijenta koji bi ih zaštitio od imunog napada.
Rezultat toga bio bi delotvoran lek za bolest iz detinjstva, koja trenutno zahteva svakodnevne injekcije insulina doživotno, za kontrolu nivoa glukoze u krvi. „Naučno otkriće je proizvesti funkcionalne ćelije koje će izlečiti miševe sa dijabetesom, ali pravo medicinsko otkriće bi bila mogućnost proizvodnje dovoljno velikog broja funkcionalnih ćelija za lečenje svih dijabetičara. Ovo istraživanje je, dakle, naučno i potencijalno veliko medicinsko otkriće“, rekao je Kris Mejson, profesor regenerativne medicine na Univerzitetskom koledžu u Londonu .
Pravljenje industrijske količine ćelija pankreasa koje proizvode insulin je „sveti gral“ istraživanja dijabetesa. Mnogi raniji pokušaji su došli blizu, ali niko nije ostvario skalabilne količine zrelih beta ćelija koje bi mogle biti od praktične koristi za dijabetičare.
„Bilo je u prethodnim izveštajima i drugih laboratorija koje su proizvodile neke vrste beta ćelija iz matičnih ćelija, ali nijedna druga grupa nije proizvela zrele beta ćelije pogodne za upotrebu kod pacijenata“, rekao je profesor Dag Melton na Univerzitetu Harvard , koji je vodio studiju objavljenu u magazinu Cell.
„Najveći izazov bio je doći do beta ćelija senzitivnih na glukozu, koje pritom luče insulin, a to je ono što je naša grupa učinila“, rekao je profesor Melton koji je bio inspirisan da počne istraživanje pre 23 godine, nakon što je njegovom malom sinu Semu dijagnostikovan Tip-1 dijabetesa.
Istraživači su ispitivali oko 150 različitih hemikalija i našli 11 njih koje u kombinaciji mogu da se koriste za dobijanje potpuno zrelih beta ćelija pankreasa od matičnih ćelija, a za koje je dokazano da proizvode pouzdane i značajne količine insulina kada se presade u miševe obolele od dijabetesa.
„Nikad ne možete zasigurno znati da će ovako nešto uspeti, dok se ne testira mnogo puta. Mi smo pred ove ćelije postavili tri različita izazova sa glukozom kod miševa i oni su na odgovarajući način odreagovali u sva tri navrata, to je zaista uzbudljivo“, rekao je profesor Melton.
„Ohrabrujuće je kada smo u mogućnosti da uradimo nešto što smo uvek mislili da je moguće, a mnogi ljudi smatraju da neće uspeti. Da smo pokazali da to nije moguće, onda bih morao da odustanem od celog ovog pristupa. Sad sam stvarno pun energije“, rekao je on.
Pored toga što nude novi oblik lečenja, a možda i „lek“ za tip-1 dijabetesa , istraživači veruju da takođe mogu da ponude nadu i za 10% dijabetičara tipa - 2, koji moraju da se oslone na redovne injekcije insulina.
Profesor Melton kaže da miševi tretirani sa transplantiranim ćelijama pankreasa, još uvek proizvode insulin mnogo meseci nakon ubrizgavanja. Međutim, potrebna su ispitivanja na laboratorijskim majmunima, pre nego što ova tehnologija može da se primeni kod ljudi. „Sada smo samo jedan klinički korak daleko od cilja“, rekao je profesor Melton , čija kćerka takođe boluje od dijabetesa tipa 1.
Mark Dan, profesor fiziologije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da je ekipa profesora Dr Meltona napravila važan naučni napredak koji bi mogao fundamentalno promeniti način lečenja dijabetičara u budućnosti. „Mislim da je to ogroman napredak. Eksperimenti pokazuju ove beta ćelije izgledaju isto tako dobro kao njihov ljudski ekvivalent i druge grupe nisu bili u stanju da to pokažu. To je veoma važno otkriće u ovom polju“, rekao je profesor Dan.
Daniel Anderson, profesor primenjene biologije na Masačusetskom institutu za tehnologiju, koji je radio sa profesorom Meltonom na izradi implantabilnih uređaja, je rekao: „Ovaj napredak otvara vrata suštinski neograničenom snabdevanju tkivima za dijabetičare koji čekaju ćelijsku terapiju.“.
Izvor: independent.co.uk
Pratite nas